Da li ste već čuli za... Balkan?

... Ali, za Balkan u Turkmenistanu?! Za provinciju (vilajet) Balkan?

Gledano po površini, ovo je najveća provincija Turkmenistana, ali je i najmanja po broju stanovnika. Na zapadu republike, na granici sa Uzbekistanom, Kazahstanom, Iranom, Kaspijskim morem i vilajetima Akal i Dašoguz, ova provincija je osnovana 1952. godine pod nazivom Krasnovodska oblast.

Sa površinom od 138,5 hiljada kv. kilometara čini 28% teritorije Turkmenistana. Po procenama iz 2004. godine, broj stanovnika je bio oko pola miliona ljudi.

Etnička struktura je relativno homogena: pored Turkmena, tu su i Uzbeci, Rusi, Kazaci, Tatari i dr. Većina (70%) živi u urbanim naseljima. Početkom devedesetih godina prošlog veka brojni iskusni i obučeni radnici slovenskog porekla napustili su ovu oblast privremeno ili trajno u potrazi za poslom. 

Međutim, otkrićem gasa i nafte, pojavilo se dosta pridošlica, što nije doprinelo povećanju stanovništva jer je stopa rađanja među najnižima na svetu (17 na hiljadu ljudi). Pored gasa i nafte, poljoprivreda i rudarstvo su među vodećim sektorima balkanske ekonomije.

Tokom sovjetske ere, vilajet se specijalizovao za sulfat u Garabogazgolu (najstarijem polju urepublici), kao i za naftu i gas. Najmanje raznovrsan je poljoprivredni sektor: stočarstvo, zemljoradnja (žito) i voćarstvo zauzimaju najveći procenat, a sporadično ima ribolova i obrade ribe.

Velikom delu vilajeta nedostaje pijaće vode, te spada i među regione koji su teški za naseljavanje i poljoprivredu. Širenje pustinja i slano zemljište su deo ekoloških problema Balkana.

Rekreativni i avanturistički turizam su u porastu i to prevashodno na obali Kaspijskog mora. Vilajet Balkan je dospeo u centar pažnje devedesetih godina prošlog veka kao vodeći proizvodni centar za gas, ne samo u Turkmenistanu, nego i u čitavoj Zajednici nezavisnih država.

Po zvaničnom izveštaju iz 2003. godine, vilajet Balkan je proizveo 1,9 milijardi kilovata električne energije, 18,7 miliona tona nafte, 19,5 milijardi kubnih metara gasa itd. Krajem 20. veka, turkmenistanska vlada je uložila pozamašna sredstva u izgradnju mreže modernih hotela u svim vodećim gradovima i to u tipičnom zapadnom stilu.

Nažalost, ovaj sektor nije dobio i srazmerno veliki broj turista usled viznih ograničenja koja važe u ovoj zemlji. Glavne istorijske i turističke znamenitosti uključuju Dekistanske gradove, Šir-Kabir džamiju (Mašat-Ata), drevno groblje (9-12 vek n.e.), minarete Abu Džafar Ahmada (11. vek n.e.) i dr.

(Izvor: Abazov, Rafis. Historical Dictionary Of Turkmenistan. Lanham, Md.: Scarecrow Press, 2005. Print.)