Vašington - jedan baš ozbiljan grad

Vašington, Distrikt Kolumbija, glavni je grad Sjedinjenih Američkih Država i sedište svih triju grana vlasti, a ujedno je i federalni distrikt SAD.

Grad ima neuporedivu kolekciju besplatnih javnih muzeja i lavovski deo najdragocenijih spomenika u čitavoj federaciji. Pogled na Nacionalnu aleju između Kapitola, Spomenika Vašingtonu, Bele kuće i Spomen kuće Linkolna su među najpoznatijima na planeti i zaštitni su znak ovog grada.

Većina navedenih znamenitosti se nalazi u Centru. Severni centar ima najraznovrsnije četvrti i primarna je destinacija za muziku uživo, klubove i restorane. Zapad je prestižan i bogat i tu se nalazi istorijsko selo Džordžtaun sa burnim noćnim životom, kolonijalnom arhitekturom i Zoološkim vrtom, kao i katedralom. Istočni deo je dom Kapitol kompleksa i Kongresne biblioteke, kao i "mali Vatikan" gde se nalazi katolički univerzitet.

Kolevka slobode

Grad politike je stvorila politika zbog politike - naime, iako se činilo da će Filadelfija biti sedište vlasti, kongresmene su iz Prinstona isterali nezadovoljni vojnici, uz prećutnu saglasnost vlade Pensilvanije, te je usledilo traženje "Kolevke slobode" koja će biti izmeštena iz jakih država-članica federacije, prevashodno južnjačkih, te su očevi nacije - Džejms Medison, Tomas Džeferson i Aleksandar Hamilton - odlučili 1790. godine da se, na mahom nenaseljenom zemljištu uz reku Potomak i obalu Atlantika, izgradi novi glavni grad, na granici između Virdžinije i Merilenda koji su ustupili zemljište.

Sam Džordž Vašington je iscrtao, u obliku dijamanta, granice novog distrikta (slučajno ili ne, našle su se tik uz njegovo imanje na planini Vermont). Posle brojnih poteškoća, federalna vlada se konačno uselila 1800. godine. Dvanaest godina kasnije, grad je gotovo u potpunosti uništen u požaru koji su podmetnuli britanski vojnici, a zemljište koje je ustupila Virdžinija je vraćeno 1846. godine. Današnji izgled grad najviše duguje Novom dogovoru predsednika Ruzvelta za vreme Velike depresije 1930. godine.

Klima je izvanredna - severna suptropska. Ovo omogućava sveže povetarce, umerene temperature, bujno rastinje, cveće, drveće i cvetanje trešnje u proleće (na teritoriji grada su pre cvetali zasadi jabuka). Jesen po temperaturama parira proleću, kada se zlate guste šume u parkovima. Zimi retko ima snega usled uticaja golfske struje. Ipak, leta su veoma vrela usled vlažnosti.

Pored dvadesetak muzeja u kojima je besplatan ulaz, ako ste u Vašingtonu - prošetajte parkovima, kvartom Shaw i obavezno posetite čuveni srpski restoran "Ambar". (Intertravel)